Adam Smit: Američko vojno prisustvo ne može doneti stabilnost Iraku

Kongresmen Adam Smit: Američko vojno prisustvo ne može doneti stabilnost iračkom narodu

Kada se povući iz Iraka? - analiza

Rok za potpuno povlačenje američke vojske iz Iraka je kraj 2011. ali mnogi analitičari veruju da će i posle tog roka SAD biti vojno prisutne u Iraku - makar i u vrlo malom broju.

Američki vojnici koji ostanu i posle kraja 2011. u Iraku pružaće iračkoj vojsci podršku i biće dugoročno sastavni deo odnosa između ove dve zemlje, smatra BBC-jev vojni analitičar.

Opasnost od "kotraproduktivnih" posledica

Direktor Iračkog instituta za strateške studije, Faleh Abdul DŽabar upozorava na moguće neželjene posledice američkog povlačenja.

"U trenutnoj situaciji - a to je krizna situacija, povlačenje bi bilo kontraproduktivno iz brojnih razloga. Nalazimo se u političkoj pat poziciji, u političkom vakuumu - u Iraku i dalje nije formirana nova vlada. Vojska je slaba, a pobunjenici su u usponu. Povlačenje u ovom trenutku bi poslalo pogrešan signal političkoj klasi u Iraku, da će se SAD povući iz Iraka bez obzira na okolnosti", kaže Faleh Abdul DŽabar.

S druge strane, američki kongresmen iz Demokratske stranke, Adam Smit, član kongresnog odbora za oružane snage, veruje da je Irak politički dovoljno stabilan da preživi odlazak Amerikanaca.

"Kada pomislite u kakvoj je situaciji Irak bio pre dve-tri godine, danas ipak postoji određeni stepen političke stabilnosti. Vojska funkcioniše, i vlada funkcioniše na mnogim nivoima, iako situacija u parlamentu, očigledno, i dalje nije sređena. Ali vidite - Irak još dugo vremena neće biti 100 posto stabilna zemlja, ali američko i drugo strano vojno prisustvo ne mogu da nametnu stabilnost iračkom narodu. Taj posao će Iračani sami morati da završe. Jasno je da povlačenje donosi određene rizike, ali rizici će postojati i ako bismo otišli za tri ili deset godina".

Pretnje al Kaide nisu prošle

Jedan od najvećih rizika je, naravno, prisustvo al Kaide i naoružanih ekstremista. Mnogi Iračani se plaše da pobunjenici samo čekaju da Amerikanci odu, pa da krenu u napad. Kongresmen Adam Smit, međutim, ne prihvata taj argument.

"Pod takvim argumentom se podrazumeva da Irak nikada neće biti u situaciji da se bori sam. Jer ispada da, za kad kod da zakažete povlačenje, loši momci će jedva dočekati da preuzmu inicijativu. Ako je to tačno, onda bi trebalo da u Iraku ostanemo zauvek, a to nije ni u interesu Sjedinjenih Država ni Iraka. Mi se zato polako i, po mom mišljenju, odgovorno povlačimo iz Iraka", smatra ovaj američki kongresmen.

Britanski general Tim Kros: Svi argumenti koje smo čuli važe i za Avganistan.

I britanski general-major Tim Kros, bivši komandant britanskih snaga u Iraku, razume odluku Sjedinjenih Država da ode iz Iraka.

"Treba da shvatimo da su ovde u pitanju politički i ekonomski interesi, zajedno sa vojnim interesima - jer Amerikanci preusmeravaju pažnju na Pakistan i Avganistan. Postoji i problem troškova iračke misije - 50 hiljada vojnika koji ostaju u Iraku do 2011. koštaće Amerikance 20 milijardi dolara godišnje. Dakle postoje realni razlozi zbog kojih Amerikanci moraju da odu iz Iraka. I treba da dodam da svi argumenti koje smo čuli važe i za Avganistan. Potpuno se slažem sa iračkim generalom Zebarijem kada kaže da se efikasna vojska ne može stvoriti preko noći. Možete da regrutujete ljudstvo i da ih učite kako da ratuju, ali za izgradnju borbenog morala i odanosti vladi i naciji potrebno je mnogo vremena".

U Avganistanu će biti još teže

A ako povlačenje ide teško u Iraku, zemlji koja je pre invazije imala i jaku vojsku i vladu, koliko li će onda vremena biti potrebno da Amerikanci odu iz Avganistana, koji nije imao ni vojsku ni vladu ni infrastrukturu?

General Timoti Kros kaže da će Amerikancima biti jako teško da osposobe Avganistan da sam vodi računa o svojoj bezbednosti:

"Ja uopšte ne sumnjam u to da je namera da se razvije takva sposobnost dobra, naravno da je dobra. Ali ako ćete sa ono malo ulica što postoji u Avganistanu pokupiti pet hiljada ljudi i obući im uniformu - to ne znači da ćete za godinu, dve, pet ili deset godina dobiti jaku, borbeno sposobnu vojsku. Za stvaranje efikasne vojske je potrebno mnogo vremena i to je veliki problem u Avganistanu", ocenio je u programu BBC-ja general britanske vojske Timoti Kros.

Irački general: Povlačenje SAD "preuranjeno"

Vrhovni komandant iračke vojske je doveo u pitanje planove o faznom povlačenju američke vojske iz te zemlje. General Babaker Zebari je rekao da iračka vojska neće biti spreman da preuzme dužnosti od Amerikanaca još jednu deceniju.

On je ujedno opisao planove o povratku polovine američkih vojnika iz Iraka u SAD do kraja 2011. kao "preuranjene".

"Oni su ovde da pruže podršku i savete. Ali u vanrednim okolnostima spremni su da brane iračku vojsku. Šta više, oni kontrolišu irački vazdušni prostor, pošto naše vazdušne snage još nisu do kraja formirane. Američke borbene snage trenutno broje oko 50 hiljada vojnika, i pravi problem će nastati tek posle 2011. godine. Šta ćemo onda da radimo bez Amerikanaca, Zapada i regionalnih zemalja? Iračka vojska će biti spremna tek za deset godina", rekao je general Zebari.

Politički pritisci u Vašingtonu

Prelazne američke snage i dalje će brojati čak 50 hiljada vojnika, koji će i dalje, i sa ljudstvom i vojnom opremom, učestvovati u borbi protiv naoružanih ekstremista.

BBC-jev vojni analitičar Nik Čajlds kaže povodom ove izjave visokog vojnog oficira iračke vojske, da su SAD na neki način odlučne u nameri da se drže plana i kalendara za smanjenje broja svojih vojnika u Iraku - i da ta odlučnost potiče od političkih pritisaka u Vašingtonu.

Takođe, dodaje BBC-jev analitičar, Amerikaci su suočeni i sa vojnom obavezom prema planovima Pentagona za Avganistan - a oni počivaju na pretpostavci da će se nastaviti sa samnjivanjem broja američkih vojnika u Iraku.

Sedam godina od "kraja misije"

Još 2003. godine tadašnji američki predsednik DŽordž Buš je, ponosno stojeći na nosaču aviona Abraham Linkoln, ispred transparenta sa natpisom "Misija završena", pokušao da ubedi naciju da su velike borbene operacije u Iraku gotove.

Ali ni sedam godina kasnije misija i dalje nije završena.

U Iraku se i dalje nalazi oko 64 hiljade američkih vojnika, ali aktuelni predsednik Barak Obama je uveren da će se američko povlačenje iz Iraka odvijati prema planu i da se američkom vojnom poduhvatu u Iraku sada ipak nazire kraj.

"Sledećeg meseca svoju vojnu misiju ćemo iz borbene promeniti u misiju podrške i obuke iračke vojske... Činjenica je da je u mnogim delovima zemlje, iračka vojska već preuzela vodeću ulogu u čuvanju bezbednosti. Kao što je dogovoreno sa iračkom vladom, naše prelazne snage će ostati tamo do kraja 2011. godine kada ćemo iz Iraka povući sve svoje vojnike", obećao je američki predsednik ovog leta u skladu sa ranije najavljenim planovima svoje administracije.

Kako "otrezniti" iračke političare

Međutim, u Americi ne jenjava rasprava o tome da li, i kada, smanjiti broj vojnika u Iraku tj. kada početi i kojim tempom sprovoditi taj proces.

Desetine hiljada američkih vojnika je već povučeno iz Iraka, kao i oko dva i po miliona komada vojne opreme koja je ili vraćena u SAD ili predata iračkim snagama.

Istovremeno, ne prestaje zabrinutost zbog činjenice da Irak još uvek nije bezbednosno stabilan, što važi i za kurdski deo na severu zemlje - a sumnja se i u stvarne sposobnosti iračke vojske, i strahuje od posledica moguće političke paralize zemlje posle poslednjih izbora.

Ima posmatrača i zvaničnika koji smatraju da je jasan, već usvojeni, kalendar povlačenja Amerikanaca iz Iraka zapravo najubedljiviji način koji Vašington ima na raspolaganju - ako želi da "otrezni" iračke vojne i političke krugove da bi shvatili važnost preuzimanja odgovornosti za bezbednost zemlje u svoje ruke.

Kraj avgusta je rok za povlačenje američkih borbenih snaga iz Iraka, a 50 hiljada vojnika koji bi ostali posle tog roka bili bi manjeg operativnog kapaciteta dok bi im zadaci bili u oblasti obuke i savetovanja iračkih snaga, dok razvoj iračke vojske ostaje jedan od najvećih izazova.

(BBC)